Zdravija ishrana
Prehrambena industrija ili – obogaćivanje obogaljenog
Rafinacija je jedan od najdestruktivnijih procesa vezanih za ishranu čoveka sa nesagledivim posledicama po zdravlje (u vidu disbalansa i deficita koje izaziva) od kojih je gojaznost najrasprostranjenija pojava ali, u suštini samo "površina" i deo dubljeg problema.
Obogaćivanje namirnica je logičan nastavak i posledica rafinacije. Namirnica kojoj je prethodno sadržinska i energetska celina razbijena i time oduzeta životna energija kroz proces rafinisanja a sada, sa nekoliko sintetičkih vitamina i drugih dodataka "obogaćena", treba da predstavlja životnu namirnicu – izvor zdravlja i dobrobiti. Obogaćivanje prethodno obogaljenog.
Statistika nas neprestano upozorava na ogroman balast koji ovo obogaćivanje, ovi falsifikati, predstavljaju za organizam. Ili, kako to neki autori duhovito primećuju:
"Ako vam Drakula isisa svu krv i zatim vam, pre nego što izleti kroz prozor, da injekciju vitamina B12, da li ćete reći da vam je popio krv – ili da vas je obogatio?"
Isključivanje rafinisanih i tzv. "obogaćenih" namirnica predstavlja prvi i neophodni korak za povratak prirodnijem načinu ishrane. Te namirnice su, na žalost, veći deo ishrane čoveka današnjice. Vrhunac su gotovi industrijski proizvodi za koje se pouzdano ne zna ni poreklo ni kvalitet osnovnih sirovina od kojih su proizvedene.
Novi mitovi – nove pošasti
Na putu ostvarenja profita i njegove akumulacije, prehrambena industrija koristi sva sredstva koja joj taj put skraćuju i omogućavaju brzo oplođavanje uloženog kapitala: nauku, reklamu, donatorstvo, informativni i obrazovni prostor u medijima (štampi, televiziji..) U svesti prosečnog potrošača obasutog masom inoformacija svakodnevno se stvaraju MITOVI vezani za hranu: mit o neophodnosti korišćenja mesa, mit o zdravstvenoj dobrobiti koju donose mlečni proizvodi, mit o "slatkom" detinjstvu prožetom šećerom, odnosno mit o "antidepresivnoj" blagodeti koju ima čokolada, mit o (svakom) danu koji počinje "obaveznom" jutarnjom kaficom za buđenje...
Ovim problem ishrane postaje složeniji; ne radi se više o neinformisanosti prosečnog potrošača već o dezinformacijama kao načinu manipulisanja: kroz podilaženje slabostima ili stvaranje straha od nutritivnih deficita. Zapravo je suprotno – deficite stvaraju upravo ti mlečni proizvodi, ta čokolada, margarin i ulja od kojih je proizveden, kafa i td.
Kada se iz ishrane isključe rafinisani, "obogaćeni" i mitologizovani odnosno najviše reklamirani prehrambeni proizvodi (Amerikanci, za koje je advertajzing i veština, umeće, umetnost i nauka, odavno upozoravaju da "što je proizvod više reklamiran – više opreza je potrebno!"), dakle, šta ostaje na trpezi čoveka danas kao bezbedna odnosno prirodna hrana?
Naravno, ostaje obilje neprocesirane hrane od koje u sopstvenom domaćinstvu možemo pripremiti ukusna i zdrava jela.